Sonia Henie（1912-1969）是20世纪挪威最伟大的花样滑冰运动员，得过三枚奥运会金牌和十次世界冠军，却也曾因一张她在柏林奥运会上向希特勒挥手致敬的照片而倍受争议。退役后前往美国好莱污发展，在多部经典影片中有过演出。个人感觉此片算不上对她的"怀念"，细细品味倒有一种反讽的意思在内，虽然情节杂乱无章看得人一头雾水，但却不乏荒诞诙谐的场景和让人大跌眼镜的黃色笑話。几位主创中也不乏马卡维耶夫、保罗-莫里森这样的反叛电影鬼才，还有怀斯曼这样的纪实导演，不同的风格混杂在一起，也许只为一场古怪创意的大比拼吧。

很难用文字描述一部如此奇异却有趣的作品。1971年的贝尔格莱德国际电影节上，由南斯拉夫导演Karpo Acimovic-Godina提议，招来美、英、意大利、捷克等国的7位导演共同合作，每人拍摄3分钟的片段组成一部时长20分钟的短片，而且限定规则必须在同一房间里以相同的摄影机位和镜头角度拍摄，每段都要求演员找机会说出"I Miss Sonia Henie!"这句话。影片以一对面贴面互扮鬼脸的情侣开始（由Dusan Makavejev执导），3分钟后其他的所有故事都被交错剪接在一起，最后放上一段索妮娅在电影《太阳谷小夜曲》（1941）里的著名表演为结束。

One camera in one setting, one attic and eight young directors – the result is a unique Dadaistic collage of seven short sketches. The original task for each filmmaker was to keep each short under three minutes, to set it in one hotel room, and to include the sentence “I miss Sonja Henie." This experimental film was shot over a single night at the international film festival FEST in Beograd in 1971.

Карпо Акимович-Година попросил некоторых режиссёров, присутствовавших на Белградском Кинофестивале в 1971 году, снять короткий фильм по очень строгому своду правил: ни панорамы, ни трансфокатора, ни движения камеры, только один объектив (одна камера для всех — то есть неподвижный пристальный взгляд), одна катушка плёнки для каждого режиссёра, и чтобы в какой-то момент актеры произносили “Я скучаю по Соне Хени”. Каждый из этих режиссёров снял свой фрагмент (некоторые драматические, некоторые фантастические; некоторые были использованы частично, некоторые почти полностью), и из этих отдельных сегментов, плюс несколько дополнительных сцен (в т. ч. кадры с участием Сони Хени) Година смонтировал заключительный фильм.

„Недостаје ми Соња Хени“, снимљен 1971. године, је колаж радова респектабилне групе аутора који су за ту прилику написали и снимили кратке филмове који повезују три ствари у простору у којем се радња одвија и сам лик Соње Хени, а лимитирани су на трајање до три минута. Соња Хени је легендарна норвешка клизачица 30-их година која се, након што је освојила десет светских клизачких наслова (први са 14 година) и злато на 3 Олимпијаде, на крају професионалне клизачке каријере окренула глуми и постала једна од највећих холивудских звезда 30-их и 40-их година (наравно, глумећи само у филмовима са клизачким кореографијама) и, како је Година објаснио, „сан снова“ наших дедова.