Северин Бијелић (Београд, 10. фебруар 1921 — Вела Лука, 28. јул 1972) је био српски и југословенски глумац. Његов отац био је познати српски сликар Јован Бијелић.

Најпре је учио трговачку школу у Београду и бавио се спортом (био је фудбалски голман, врхунски пливач и један од пионира ватерполо спорта у Београду). Члан Народног позоришта у Београду био је од 1949. године. Поред позоришта истицао се на филму и телевизији. Играо је у више од 30 филмова, а значајније улоге је остварио у филмовима: „Невјера“ (1953), „Аникина времена“ (1954), и „Велики и мали“ (1956), Владимира Погачића; „Буђење пацова“ (1967), „Кад будем мртав и бео“ (1967), и „Заседа“ (1969), Жике Павловића; „Песма са Кумбаре“ (1955), Радоша Новаковића; „Ешалон доктора М.“ (1955), Жике Митровића; „Госпођа министарка“ (1958), Жоржа Скригина и др.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.