From Wikipedia, the free encyclopedia Ljubomir "Ljuba" Tadić (Serbian Cyrillic: Љубомир Тадић Љуба) (31 May 1929 — 28 October 2005) was a Serbian actor who enjoyed a reputation as one of the greatest names in the history of former Yugoslav cinema. He made his screen debut in 1953, but his first truly memorable role was in the 1957 film Nije bilo uzalud. In this film, like in many others, he played the villain, but he turned out to be the most memorable character. Later he built on this reputation and continued to play important historical and larger-than-life characters. He also made history by uttering an obscenity in one of the final scenes of 1964 World War I epic Marš na Drinu, which was the first such instance in the history of former Yugoslav cinema. Description above from the Wikipedia article Ljuba Tadić, licensed under CC-BY-SA, full list of contributors on Wikipedia.

—

Љубомир „Љуба“ Тадић (Урошевац, 31. мај 1929 — Београд, 28. октобар 2005) је био српски филмски, телевизијски, радио и позоришни глумац.

Отац му је био Чачанин који је предавао историју у гимназији на Косову тако да су се он и његова три брата родили тамо.[1] Студије глуме завршио је 1953. у класи професора Јозе Лауренчића. Почео је у позоришту „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу, али је играо и у Београдском драмском позоришту, Народном позоришту у Београду, Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212, у алтернативном позоришту „Магаза“ које је заједно са супругом основао 1983.

Био је ожењен глумицом Снежаном Никшић. Рођени брат Растко Тадић је био такође глумац, као и Љубин братанац Љубивоје.

Данас се велика сцена Југословенског драмског позоришта зове „Љуба Тадић“.