In NATO-occupied Kosovo, a little girl writes an essay for the United Nations about her father who has gone missing. Meanwhile, the girl's grandfather becomes increasingly paranoid of the unseen threats that lurk in the dark.

2004 ခုနှစ်တုန်းက ဖြစ်ပွားခဲ့တဲ့ Albanian အယူသည်းတွေက Serbian လူမျိုးတွေကို အစုလိုက်အပြုံလိုက် သတ်ဖြတ်ခဲ့တဲ့အကြောင်းကို မှီငြမ်းရိုက်ကူးထားတာဖြစ်ပါတယ်။ US က ငြိမ်းချမ်းရေးတပ်တွေ ရှိတာတောင်မှ အိမ်တွေ ဘုရားကျောင်းတွေ မီးရှို့ဖျက်ဆီးခံခဲ့ရပါတယ်။ ဘာသာရေးနဲ့ လူမျိုးရေး မုန်းတီးမှုကြောင့်လို့ပဲ ပြောရမှာပါ။ ဇာတ်ကားကိုတော့ ပျောက်ဆုံးသွားတဲ့ ဖခင်ကို လွမ်းဆွတ်တဲ့အကြောင်း ကိုဆိုဗို‌ဒေသက သူတို့နေထိုင်ရတဲ့ အခက်အခဲတွေ ကြောက်ရွံ့မှုတွေအကြောင်းကို သမ္မတကြီးဆီ ရေးတဲ့ ကလေးမလေး မီလီဆာရဲ့ စာပေါ်အခြေတည်ထားပါတယ်။

Koszovó a balkáni háború után. Egy mély, sötét erdővel körülvett házban él Milica édesanyjával és nagyapjával. Amikor leszáll az éjszaka, a család elbarikádozza magát a házukba, félve az erdőből felbukkanó rettenettől...

Μία οικογένεια που ζει στο Κόσοβο μεταπολεμικά, η οποία προστατεύεται από το KFOR (Kosovo Force : οργάνωση για τη διατήρηση της ειρήνης, ελεγχόμενη από το ΝΑΤΟ) κατά τη διάρκεια της ημέρας, όταν πέφτει το σκοτάδι βιώνει μια τρομακτική δοκιμασία. Τα μέλη της αγωνίζονται για να αποδείξουν πως ο φόβος τους είναι δικαιολογημένος, να μη χάσουν τα λογικά τους και να παραμείνουν ζωντανά.

科索沃戰爭結束後不久，與母親、外公住在北方山區的女孩蜜莉莎，仍在等待失蹤父親與舅舅的消息。 儘管北約維和部隊經常來探訪協助所需，但每逢夜晚降臨密林環繞的此地，全家人即陷入恐懼，深怕凶險不知從何襲來。當牲畜莫名被殺害死去，林中傳來令人不安的動靜，破敗社區內的鄰居陸續地遷離，漫長困守消磨意志，究竟還要在此多久，才能得到一個確切答案？又待何時能開展新的生活？

Pismo deklice s Kosova, posvečeno njenemu pogrešanemu očetu, prebrano v Združenih narodih, v katerem javno obravnava življenje Srbov.

Milica z mamo Vukico in starim očetom Milutinom živi v kosovskih gorah na posestvu, obdanem z gostim gozdom. Vsako noč se družina umakne v barako, prestrašena zaradi groze, ki prihaja iz gozda. Je ta groza obkoljene hiše odmev nedavno končane vojne ali le plod njihove domišljije, kot trdijo predstavniki KFOR-ja? Prav nobenih materialnih dokazov ni, da se dogaja kaj slabega, toda z vsako naslednjo nočjo je njihov strah vse večji...

Se lee en las Naciones Unidas la carta de una niña de Kosovo, dedicada a su padre desaparecido, en la que aborda públicamente la difícil vida de los serbios, especialmente de los niños serbios que viven en los enclaves.

Радња се дешава у време мартовског погрома на Косову и Метохији након Ускрса 2004. године. Обрађује тему живота у сталном страху српске девојчице Милице која, након што су јој отац и ујак нестали, остаје са мајком и дедом у сабласној кући. Породицу чувају пријатељски настројени припадници италијанског КФОР-а чија прекоманда, ипак мења све.

Po wojnie bałkańskiej mieszkańcy Kosowa w ciągu dnia są pod ochroną wojska. W nocy jednak rodziny są zostawione same sobie i strach kradnie im sen. Każdej nocy ich niepokój narasta.

Carta de uma menina do Kosovo, dedicada ao seu pai desaparecido, lida nas Nações Unidas, na qual aborda publicamente a vida difícil dos sérvios, especialmente das crianças sérvias nos enclaves

Film se zabývá metaforou strachu, ale skrytými každodenními zprávami o životě srbského obyvatelstva v Kosovu. Film je inspirován dopisem kosovské dívky, věnovaným jejímu pohřešovanému otci, přečteným v OSN, v němž se veřejně vyjadřuje k těžkému životu Srbů, zejména srbských dětí v enklávách.

Le film traite de la métaphore de la peur, mais cache des nouvelles quotidiennes et anodines sur la vie de la population serbe au Kosovo. Le film s'inspire d'une lettre d'une jeune fille du Kosovo, dédiée à son père disparu, lue aux Nations unies, dans laquelle elle évoque publiquement la vie difficile des Serbes, en particulier des enfants serbes dans les enclaves.

Pismo djevojčice s Kosova posvećeno nestalom ocu, pročitano u Ujedinjenim narodima, u kojem se javno osvrće na težak život Srba, posebno srpske djece u enklavama.

В оккупированном НАТО Косово маленькая девочка обращается к Организации Объединенных Наций за помощью в поисках пропавшего без вести отца. Тем временем её дедушку одолевают параноидальные мысли о невидимых угрозах, затаившихся во тьме.