Љубомир „Љуба” Радичевић (Београд, 22. октобар 1927 — Београд, 5. март 2020) био је југословенски и српски редитељ и сценариста.

Љубомир Радичевић је рођен 22. октобра 1927. године у Београду, где је и дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију.

Kаријеру је започео као филмски критичар и публициста. Објављивао је критике и студије у многим листовима и часописима. Радио је као драматург, као сценариста и редитељ у филмском предузећу Авала филм.

На великом екрану дебитовао је 1956. у играном омнибусу „Ципелице на асфалту“, у жанру породичног филма, у којем је режирао сегмент „Гвоздени орао“. Наредне године је са Владом Петрићем снимио кратки документарни филм „Kобна жеђ“.

Велику популарност стекао је као редитељ и косценариста, са Ненадом Јовичићем, филма „Љубав и мода“ (1960), који је унео свежи, младалачки дух у тадашњу југословенску кинематографију.

На фестивалу у Пули освојио је Сребрну арену за сценарио филма „Није него“ (1978), који потписује заједно са редитељем Мићом Милошевићем.

Радичевић је режирао неколико документарних и телевизијских филмова. У ТВ Београд радио је од 1963. до 1992, прво као уредник Филмске редакције, а од 1981. као уредник Редакције играног програма.