Љубинка Бобић (Крушевац, 2. јануар 1897 — Београд, 3. децембар 1978) била је српска глумица и чланица Народног позоришта у Београду од 1920.

Рођена је у Крушевцу у сиромашној породици као друго од петоро деце. Брат Милољуб Бобић, учитељ, један је од 1300 каплара и носилац Албанске споменице. Отац Владислав, обућар, био је из Срема (Сремски Голубинци), а мајка Јелисавета из Македоније (Струга). Преселили су се на Топчидерско брдо где је Љубинка одрасла.

Позориште ју је привлачило и својом упорношћу постаје члан Народног позоришта и живот посвећује глуми. Никада се није удавала. Имала је романсе са директором „Политике“ Владиславом Рибникаром, писцем Милошем Црњанским и песником Радетом Драинцем. Преминула је 3. децембра 1978. у Београду и сахрањена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Током дуге каријере тумачила је најразличитије ликове, а ненадмашном се сматра њена интерпретација Живке у комедији Госпођа министарка Бранислава Нушића. Мада сама Љубинка Бобић је сматрала да је ту улогу још боље од ње играла Жанка Стокић. Љубинка Бобић је дала знатан допринос српској међуратној глуми.

Добила је Златну арену 1957. године за најбољу главну женску улогу у филму „Поп Ћира и поп Спира“. Добитник је Седмојулске награде СР Србије, Статуету Ћуран добила је 1976. године за улогу Живке у представи „Госпођа министарка“. У ТВ драми Неозбиљни Бранислав Нушић из 1986. њен лик је тумачила глумица Љиљана Шљапић. Године 2006. установљена је награда за глумачка остварења у области комедије Награда Љубинка Бобић.

У почетку је глумила сентименталне девојчице и дечаке-мангупе. Прво значајно глумачко остварење била је улога Пука у „Сну летње ноћи“, затим следи улога Феме у „Покондиреној тикви“, госпођа Мица у представи „Власт“, Марица у „Сумњивом лицу“, син Рака госпође Министарке коју је тумачила Жанка Стокић... Осим у комедијама тумачила је и ликове Кате у „Коштани“, Хедвиге у Ибзеновој „Дивљој патки“, Мадлен Петровне у Крлежиној драми „У агонији“ и друге. Живку у „Госпођи министарки“ одиграла је 265 пута - први пут 1964. годие у 67. години живота као пензионерка, а последњи пут у 81. години живота 8. новембра 1978. непуних месец дана пре смрти.

Када јој је досадило да игра типске ликове уображених „отмених“ монденки написала је неколико популарних хумористичко-сатиричних комада.

Наши манири: комедија у три чина

Отмено друштво: безазлена комедија у три чина (5 слика, приказана у мају 1937)

Породица Бло: комедија у три чина

Сви су били постављени на сцену и имали велики успех.

Написала је и два комада за децу: „Риста Робинсон“ и „Риста спортиста“ који је премијерно изведен 15.01.1939. у дечјем позоришту „Рода“. Састојао се од пет слика са балетом и певањем. Адаптацијом овог комада настао је истоимени стрип за који је Љубинка са Мићом Димитријевићем писала текст а цртеж је радио Момчило Мома Марковић. Први наставак овог стрипа изашао је 28.02.1939. године у првом броју „Политикиног забавника“, а последњи наставак у 17. броју 25.04.1939